Njegova
dobila je poklon - san sa kojim može da priča ne prislanja obraz više na tuđu sreću onako uzgred, u njegovu zenicu pretočila je sve svoje osmehe srećna sluša tišinu sa njegovih bakarnih usana i uživa, jer boje sviću i zru u njegovom zagrljaju jedna devojčica, kap vode na njegovom dlanu voli duge šetnje ulicama njegovih pogleda više nema mesta tuđim senkama, godišnja doba su se zavadila od zavisti jer sad su najlepši leptiri oni od njenih osmeha jedna devojčica sad umiva ceo svet piruetama svoje sreće jedna devojčica, čekala je da postane jedna reč sašila je sve šarene oblake, i postala je jedna reč
Kada živiš juče.
ljubomorna sam na leptira koji te slučajno dotakne u letu predveče kad nedostaješ gubim motivaciju i čulo mirisa zaboravljam jezik inspiriše me šuplje ne vidim kišu klečim na poslednjem stepeniku i neću više nikada da pevam suton je siv sunce je hladno živim u šatoru tvoje pažnje one koju sam nekada imala vreme mi boji nokte u žuto snovi gube penu a ja te i dalje čekam u isto vreme na istom mestu tamo gde ti je srce nekada brže kucalo kad me vidiš. tamo gde si obećao. alea iacta est.
Pustite me
da pljunem na kazaljke
da polomim pravila
da ogluvim na ćutanje
da igram pored bola
i osmehu polomim vrat
pustite me
da obučem kožu
i ofarbam prazno u crno
da operem kosu zavisti
i izdrobim kičmu strpljenju
pustite me
da pocepam vremenu haljine
i odsečem toleranciji prste
da čekanju polomim noge
da popijem gluposti krv
oslepim sreću i ućutkam ludilo
pustite me
da iskopam oči njegovom dobro jutro
i poželim sebi laku noć
