Njegova
dobila je poklon - san sa kojim može da priča ne prislanja obraz više na tuđu sreću onako uzgred, u njegovu zenicu pretočila je sve svoje osmehe srećna sluša tišinu sa njegovih bakarnih usana i uživa, jer boje sviću i zru u njegovom zagrljaju jedna devojčica, kap vode na njegovom dlanu voli duge šetnje ulicama njegovih pogleda više nema mesta tuđim senkama, godišnja doba su se zavadila od zavisti jer sad su najlepši leptiri oni od njenih osmeha jedna devojčica sad umiva ceo svet piruetama svoje sreće jedna devojčica, čekala je da postane jedna reč sašila je sve šarene oblake, i postala je jedna reč
